Šaka jada i koji put izabrat
Vaja bit mudar i u ova postprivatizacijska vrimena, boje reč ekonomske trakavice, izabrat najboji put razvitka. Ajmo počet od Trogira; za očekivat je da se finalmente oni u Zagrebu dogovore ka če počet privatizacija škvera. Koliko je poznato, osta je jedan ozbijni investitor Danko Končar koji se, ako je virovat informacijama koje se u poslovnin krugovima mogu čut, dobro i trezveno zagriza. Kažu da jema velike planove. Ajmo ka prvo čekat rasplet situacije. Grad Trogir bi triba u ciloj privatizaciji škvera jemat strateški dil, za pretpostavit je se več o temu lobira u Zagrebu. Eto sičan se moga razgovora sa Damiron Riljom, a to je bilo u vrime ka je bija kandidat na izborima za poteštata Trogira. E, onda mi je govorija da ako on postane poteštat Trogira da če se svin snagam borit da Grad Trogir dobije strateški dil u ciloj privatizaciji. Škver bi mu bija, tako je govorija, jedan od najglavniji dugoročni strateški planova Trogira. Za nadat se da sad kad je šjor Rilje poteštat i saborski zastupnik da če se držat rići koje je onda reka, a ja bi mu još jedan put reka, most i jopet most – ma nek se Čiovski most veže uz privatizaciju škvera. Kako god mi gledali na privatizaciju i razvoj u konačnici, projekcija razvoja triba bit na održivosti kvalitetnega života i na razvijanju novi modernih i ekološki prihvatljivi tehnologija. Dok bi maritimna tradicija Trogira zajedno sa visoko kvalitetnin turizmom tribala bit perjanica razvoja. Ka se svemu još doda obrtništvo, koje bi se još više tribalo vezat uz škver, pojoprivreda, maslinarstvo i vinarstvo, onda bi se moglo sve lipo zaokružit. Neznan kako lokalna politika gleda na stvaranje velike općine Trogir, ali san mišjenja da bi se ulaskon u EU i formiranjem nove vele općine Trogir ( a to je brand) stvorili puno boji uvjeti za povlačenje nepovratni sredstava iz pristupni fondova EU-e, dok je sve ovako usitnjeno nima ništa od ti eura.
Ka krenemo prima Kaštelima prvo ča je na udaru špekulanata, a bome i aerodroma su oni Kaštelanski staklenici. Pitan se je li vrime sazrilo da se napravi jedan veliki regionalni aerodrom iza brda, di su nove moderne ceste, a da se ovi u Kaštelima ostavi za turizam de luxe, za školovanje novoga kadra i za biznis letove kračeg dometa, dok bi se intezivni turistički čarter i cargo letovi pribacili na drugu novu lokaciju, a na toj lokaciju bi se moglo računat i na BiH biznis. Okolo ovega postoječega aerodroma nek se izgradi futurološki tehnološki park koji bi dava optimalne mogučnosti stvaranja novih tehnologija i di bi se pod izvrsnim uvjetima dovele IT kompanije iz cilega svita. Pameti jemamo dosta, tu je i FESB, a mladi školovani judi su gladni znanja i lavure. Samo tribamo napravit dugoročnu strategiju razvoja jerbo nas samo pamet more spasit ka postanemo 28-a članica EU-e… Ajmo reć, nek se nazove Silycon valey Resnik.
Sedan bisera pod Kozjakon čekaju da in se dade šansa razvoja. Vinogradarstvo, maslinarstvo, ribarstvo, obitejski staklenici, ujare, turizam i obrtništvo zajedno sa visokon tehnologijon kod Resnika bi tribala bit okosnica života u Kaštelima. Istočni dil od Sućurca do Solina u projekcijam razvoja prenamjenit u uslužno obrtničke zone. Sanacija postoječi zagađivača nek bude inperativ, ne samo Kaštela,vengo cilega Megapolisa, koji je od Omiša do Marine, jerbo na tako gusto nasejenome području di je infrastruktura loša bi tribalo sve učinit da život bude po miri čovika.
Eno se Solin počeja budit; pravidu se planovi da se na ušču rike Jadro napravi marina, lungo mare, oteli i da se počme sanirat sve ono ča se godinama nagomilalo.
Svitu moj, koji su preporod učinili London, Liverpool, Amsterdam, Barcelona i da daje ne nabrajan. Stare tehnologije se gase i nove s razvijaju. Ni kod nji nije bilo lako, ali ka se sad dođe u te gradove onda je tu lipa mišanca rada i živjenja. Ne tribamo se bojat investitora iz vanka, mi se tribamo bojat naši papana koji nimaju viziju razvoja i koji nimaju muda da napravidu planove održivega i harmoničnega razvoja. Kakvi su nan papani na vlasti taki su i investitori jerbo svak svome jatu leti. Vođenje gradova i Županija smo svojin glasovima na izborima dali u ruke papanima koji nimaju blage veze o harmoničnom i održivome razvoju.
Ka san ovo pročita pari mi se da san napisa program nike političke stranke, ali eto ovo mi se stalno vrtilo po glavi.
uvik viran dalmaciji
http://dalmacija.kovacevic.nl
Ma koje vinogradarstvo, maslinarstvo, ribarstvo, obitejski staklenici, ujare, turizam i obrtništvo pored spalionice smeča u cemexa naftnog terminala i željezare šljake i marina
Istočni dil od Sućurca do Solina u projekcijam razvoja prenamjenit u uslužno obrtničke zone. Sanacija postoječi zagađivača nek bude inperativ, ne samo Kaštela,vengo cilega Megapolisa, koji je od Omiša do Marine, jerbo na tako gusto nasejenome području di je infrastruktura loša bi tribalo sve učinit da život bude po miri čovika.
nije lako sve zapantit…a pogotovo pročitat…aj lovit rake govnare…
ma Dalmacija, nema pomoći ovom ovom gradu. Jel ti vidiš što je ovo, ako nije krivo 20 vladavina HDZ, onda je kriv Berket, a sad po novom ni ovi Kukurikavci nisu nego kandidati za kamenovanje. A trenutačno se opet proklinje ex državu zbog one radioaktivne šljake koja nije niti će ikada biti smještena u adekvatne betonske sarkofage.
Zdravo seljački, hebeš politiku. U nas je princim zajefrkaj koga možeš, izvuci osobu korist, obraz ko opanak i po, poštenje je vječna apstrakcija. Nema humanosti, nema poštovanja, nema ljudskosti, svi su se pretvorili u lešinare, strvinare, glodavce. To je konkretna istina. I znaš što, ovaj će grad sam sebe ukopati,a već je na jako dobrom putu za realizaciju takvog cilja.
Kada će svi kaštelani shvatiti da im nije kriv nitko doli oni sami sebi. Koga su doveli na vlast i za koga glasaju- ti zasigurno ne bi bili tu gdje jesu da ih narod nije izabrao. E pa sad, neka pate. I razmišljau kako će preživjeti iz dana u dan, platiti 25% državi koja ih ionako dere ko janjce za ražanj.
I zaboga, jeli tko čuo za građanski neposluh?
…a ni razumit…sanacija postoječi zagađivača je potribna ali imperativ je sprječavanje novih zagađivaća i to puno gorih jerbo nam bez zdrave budučnosti ne triba ni razmišljati ispravljanju onih starijih iz prošlosti…i ne moraju apriori biti govnari…jema i drugih vrst
drugoj vrsti @ eto u svemu se slažemo, u ciloj ovoj štoriji je bitno da se otvori konkretna i konstruktivna diskusija, jerbo bit protiv (svega) nije dovojno…fali nan argumentacija, znanje materije, baratanje sa iskustvima iz drugi sredina i sl. a pogotovo široka podrška puka za ekološke promine a to političari-papani dobro znaju…dokle god bude tako nima ovod promina…
E moj bivši prijateju i kumpanjo sitiš li se ti dikod kad ti poslovi oko brige za našu dicu dopuste, kako smo ono nas dva zagledani u more pili šebezu i pričali o ženskima.Sitiš li se ti mene i piča naše mladosti šebeze barem dok se voziš autoceston put auštrije.Nima više šebeze,sad se piju neka druga piča.I jema se pinez.Nisi vše gole guzice ka ča si onda bija.Sad si gospodin ugledni čovik pa mi se više ni ne javiješ nego okreneš glavu na drugu bandu kad se sretnemo.A ja se još i danas sitin tebe gologuzoga mladića tek stasaloga kako se sprema na velike skule i kako uz šebezu zagledan u morski žal sluša što mu zbori val.
Vazda ti je govorija ako budeš plovit nemoj se utopit.Boje ti je imat za jednu šebezu nego se utopit u šampanji.Da mi nije tvoje žene nebi ni zna kako si prijatelju stari.Nebi ni zna kako se puno mučiš i radiš dan noć i kako ti je uvik malo.Žaj mi je ča nima više šebeze da nazdravin za tvoje zdravlje i da ti bog prosvitli pamet ako je išta ostalo u tvojoj velikoj sidoj glavi.
Čuja san da se prodaje “DALMACIJAVINO” i bilo bi lipo kad bi svoj kapital stečen na pošten način teškin radon uložija tamo i pokrenija proizvodnju “ŠEBEZE” piča naše mladosti.Mogli bi onda opet uz miris borova u maloj barčici na obali nas dva pit šebezu i pričat o ženskima.
Nije lipo starin prijateljima okrečat leđa pa da oni priko žene moraju saznavat kako si.
Da ti je popit sad jednu šebezu nebi ti bilo kraja.
Uvik je popularno govorit o poljoprivredi i turizmu kao okosnici razvoja Kaštili ali niko nikad nije sija za stol uzeja kalkulator i izraćuna more li 45 hiljada ljudi živit ot toga.
A da narod nije blesav vidi se po tomu šta se malo ljudi time bavi, kad ji pitaš kazaće ti da se ne isplati.
ljudi koji se ne bavu zemljon govore da se od toga more dobro živit.
U kaštilin se od zemlje i turizma dobro živoilo kad je 6-7 iljada ljudi radilo u Jugovinilu i dalamcijacementu a liti se iznajmljivale sobe gostima iz srbije i bosne i prodavale particele gastarbajterin i vlajin.
Sve je to nestalo i za tin ne triba plakat
Sad bi ovi dalmatinac još pribacija aerodrom koji je jedina tehnološki napridna firma s dobron plaćon u zagoru.
Siguro misli da će onda Kaštelani doć na red zaposlit se na novon aerodromu negdi između Sinja i Imotskog
nami triba idustrija jeru njoj radi puno ljudi, mladi se školuju na fakultetin a industrija nudi bolje šanse za život.
Cili kaštelanski turizan da je deset puta veći i cila poljoprivreda ne mogu zaposlit ljudi ni zaradit koliko jedna željezara
Svi navijadu za poslove koje država mora pomagat. poljoprivredi tribaju poticaji a turizmu triba oprostit poreze a niko ne bi bra masline da država ne plaća preradu kunu po kilu.
A mi bi od toga tribali živit. Bravo stratezi.
Jedini ko je moga napravit most u Trogiru je Brkan i HDZ. Niko više niti može izlobirat niti je toliko lud da sye za to bori.
Zaboravite Trogirski most jer njega nema bez velikog lobiranja jer je potribniji most Split-Kaštela, tunel Kozjak ili most Pelješac. A sve to bi tribala gradit država. S kojin pinezin? I s kojin gradonačelnicima. Berketon, Riljon i Kerumon. Pa oni zajedno ne mogu dnevnicu skupit u jedan dan na poslu. sva tri dođu u podne na posa a odu u jedan. A vi bi gradili mostove.
Mostove i tunele gradi samo HDZ. That’s a fact.
pa se leči!
Recesia. Ta opaka boljka hara i razjeda privređavanje. Amerika već određeno vreme kuburi s budžeti, japanska se berza ljulja kao mala barka na uzburkanom okeanu,nemačka privreda posrće zbog ovo njiovo ujedinjenje a boga mi gospođe i gospođo ne cveta cveće i u naše preduzeće. Dolazi vreme reorganizacije, transformacije i sistematizacije
Svaka sličnost je slučajna. http://youtu.be/jvOUrECOvqQ
Anonymous@…jeli ti to stvarno tako misliš..?….ajde reci svitu koju si travu oli divju gljivu sinoč duperava…pozdrav…
a šta san krivo napisa
U zadnji dvadeset godina su se u trogiru prominile sve vlasti i jedini koji je nasuja i poravna istoćnu stranu od prometova kolodvora prema pantani je Brkan, ostali nisu takli ništa. Kad se voziš auton od pantane ni sviće nema uz cestu.
Obalu je napravila država, most je izlobira Brkan kod Sanadera. A sad ti meni kaži iz kojeg če se proračuna platit oti trogirski most?